Zašto je skrining karcinoma dojke važan – kako rano otkrivanje spašava živote

Rak dojke je najčešći oblik karcinoma kod žena u Srbiji i jedan od vodećih uzroka smrtnosti. Ipak, ono što mnoge žene ne znaju jeste da rano otkrivanje spašava živote. Žene koje redovno odlaze na skrining imaju višestruko veće šanse da bolest bude otkrivena na vreme, kada su mogućnosti za izlečenje izuzetno dobre. Skrining nije samo medicinski pregled – to je prilika da živimo duže i kvalitetnije, uz one koje volimo.

Šta je skrining i kome je namenjen

Skrining raka dojke je sistematski pregled zdravih žena, sa ciljem da se potencijalna bolest otkrije u najranijoj fazi – čak i pre pojave simptoma. U Srbiji se organizovani skrining mamografijom sprovodi kod žena starosti od 50 do 69 godina, ali i ženama između 40. i 50. godine savetuje se da redovno odlaze na kontrole.

Važno je naglasiti da skrining menja ishod bolesti: kada se karcinom dojke otkrije u ranoj fazi, šanse za potpuno izlečenje prelaze veoma dobre. U suprotnom, kada se bolest otkrije kasno, mogućnosti lečenja su daleko ograničenije i praćene težim posledicama.

Rano otkrivanje kao šansa za život

Statistike jasno pokazuju: više od 9 od 10 žena kod kojih je rak dojke otkriven u ranoj fazi uspešno se izleči. Upravo zato je mamografija, zajedno sa samopregledom i redovnim kontrolama kod lekara, ključna u očuvanju zdravlja.

Skrining pregledi nisu „opcija“ koju možemo da odložimo. Oni su najvažniji korak koji može da napravi razliku između pravovremenog izlečenja i kasne, mnogo teže borbe. Kada govorimo o skriningu, govorimo o šansi da majke, sestre, ćerke i prijateljice ostanu uz nas zdrave i sigurne.

Kako izgleda skrining u praksi

Kroz organizovani skrining program u Srbiji, žene na kućnu adresu dobijaju poziv za pregled. Pregled se zakazuje u najbližoj zdravstvenoj ustanovi i obavlja se mamografskim aparatom – postupak traje svega nekoliko minuta.

Da li mamografija boli?

Većina žena opisuje mamografiju kao nelagodu, ali ne kao bolan pregled. Nelagodnost traje kratko i u poređenju sa onim što pregled donosi – mir i sigurnost – gotovo je beznačajna.

Koliko često treba raditi mamografiju?

Preporuka je da se mamografija radi na svake dve godine u okviru nacionalnog skrining programa, dok žene sa porodičnim rizikom mogu raditi i češće po savetu lekara.

Šta nakon pregleda?

Ako se na snimku uoči promena, žena se upućuje na dodatne analize. U mnogim slučajevima reč je o benignim promenama, ali i u slučaju dijagnoze – rano otkrivanje znači da postoji velika šansa za potpuno izlečenje i povratak normalnom životu.

Podrška, edukacija i zajednička odgovornost

Skrining nije samo briga svake žene o sebi – to je i odgovornost svih nas. Muževi, sinovi, braća i prijatelji imaju važnu ulogu da podsete žene iz svog okruženja da odu na pregled i da ih u tome ohrabre. Jedno pitanje: “Jesi li zakazala pregled?” ili pružena podrška može da napravi razliku između zdravlja i ozbiljne bolesti.

Svaka osoba nosi deo te odgovornosti. Podsetite svoju majku, tetku, sestru, partnerku – jer skrining zaista menja živote. Što se bolest otkrije ranije, to su ishodi bolji, lečenje je uspešnije, a povratak normalnom životu brži i lakši.

„Ne bez nje“ – prevencija koja spašava živote

Kampanja „Ne bez nje“ je tu da podseti koliko je zdravlje žena ključno za čitavo društvo. Njena snaga je u tome što prevenciju stavlja u centar pažnje i jasno poručuje: svaka žena zaslužuje stabilno zdravlje i da živi punim plućima.

„Ne bez nje“ govori o tome da bez majke, sestre, ćerke ili supruge, naši životi nisu isti. Zato je odlazak na skrining mnogo više od medicinskog pregleda – to je odluka koja čuva porodice, zajednice i generacije. Prevencija je najveći poklon koji možemo dati i sebi i onima koji nas vole.